0
Мирослав Б. Душанић
Ноћни разговори

сретнемо се у мом сну
попричамо необавезно
као некад на рубу њиве
у нашем забаченом селу

зна он да изненади
изроне из тамне дубине
стане поред књига
Толстоја и Достојевског

и не тражи баш ништа
не жали се мој драги отац
многима је каже тешко
а он је сасвим слободан

прије него што нестане
захвали се Господу
који нам дарова умирање
и неопходну тишину

кад осване нови дан
дуго ме прати његов глас
и при сваком покрету
осјећам бол и мучнину

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top