0
Мирослав Б. Душанић
Голуб

Јуче сам уморан од терапије
Кренуо у малу шетњу
Тек толико да удахнем чист ваздух
И послије дужег чамовања
Осјетим благо октобарско сунце
На мом лицу

Лагано корачајући видим голуба
Шћућурен тик поред пута
На кљуну трагови сасушене крви
Није показивао жељу да ми се приближи
Али није ни бјежао
Као да му свега било доста

Нисмо знали шта да учинимо
Гледали смо се тако једно вријеме
И беспомоћно разишли

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top