 |
© by 2013 Milan Popov WebDesign, Amsterdam NL
|
Јуче сабајле један мој пријатељ
Одличан песник, нема шта,
Да му овде име не спомињем,
Од мене песму тражи
За мртвачки зборник, вели.
(То је у Србији сада модерно.)
О, не!
Не умем то да напишем.
(И озбиљно сумњам, брате,
Да ће покојник постати већи писац
Ако му баш ја песму посветим.)
Треба то да ме погоди
Или да ме је погодило,
Па ме још гађа,
И са собом ме свађа.
Не кажем да ми није жао тога
(Чак, није обавезно ни песник да буде).
Жалим свакога које човек био,
А ретко ко жали човека који јесте.
Стојан Богдановић
Нема коментара:
Постави коментар