0

Онај који пише поезију

Онај који пише поезију
увијек има сигурно скровиште
за склањање од непогоде.

Напише стих, као човјек
што прави кров над кућом,
и сакрије се од невремена.

Наткрили пјесмом себе,
па своју и туђу чељад 
заштити од мрзовоље.

Онога који пише поезију
стигне метафора, пронађе ријеч
топла као сјећање на љето,

баш као што ласта за гнијездо
непогрешиво открије стреху
под којом су срећни укућани.

Онај који пише поезију
никада није сам у својој самоћи
и никада му прсти и срце не озебу.

Ранко Павловић


He who writes poetry

He who writes poetry
always has a safe hiding-place
to hide himself before the storm comes.

He writes a verse like a man
who makes a roof above the house,
and hides himself before the storm comes.

He convers himself with a poem,
protects from peevishness
his family and himself too.

Him who writes poetry
reaches a metaphor, finds a word
warm as a memory of summer,

just like when a swallow for its nest
infallibly finds the eaves
under which the inmates are happy.

He who writes poetry
is never alone in his loneliness
and never has his heart and fingers cold.

Ranko Pavlović
/Translated: Svetlana Pavlović/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top