субота, 23. новембар 2013.

Стојан Богдановић: Звоцање уз рођенданску честитку

Мирослав Б. Душанић
Звоцање уз рођенданску честитку

                     За Мирослава Б. Душанића, 
                     из Појезне 

Честитам песнику рођендан, 
Јутро је, уобичајено,
Жали се: Даска му фали,  
Какав би то био песник
А да му не фали,
Да му све буде потаман.
Фали и мени,
Заједно бисмо могли
Да склепамо један сандук.
Али рано је,
Нисмо још поравнали даске,
Ни оне које имамо.
Нисмо ми за овај век,
Одложићемо пут и све остало,
Жена га чека,
А и мене чека сијасет недовршених ствари.
Ако ћемо поштено,
За човека,
Мало је један век. 

Стојан Богдановић
(Друга верзија пјесме поводом мог рођендана. Пјесма добија наслов и ближи се свом коначном облику... Погледати ПРВУ ВЕРЗИЈУ. Пјесма ЗВОЦАЊЕ УЗ РОЂЕНДАНСКУ ЧЕСТИТКУ је објављена у збирци КРИВО ДРВО, Народна библиотека ЊЕГОШ - Књажевац / Уметничка академија ИСТОК; 2014.)

Мирослав Б. Душанић

2 коментара:

Stojan Bogdanović је рекао...

Када је реч о пријатељу
Морам да нацртам круг,
И то велики,
Да би могао у њега да уђе
Потом да га тамо сместим
Као што је Коста то урадио
У присуству епископа александријског
Када је усред круга тачку ставио,
Као што би и Цоне урадио
Са својим пријатељем.
Тачка је чудо
Њен део је ништа
И зато она може
Да прими све госте,
Све као песма.


Мирослав Б. Душанић је рекао...

Дивно. Хвала! Штета је драги Стојане да овај текст остане сакривен у коментарима. Зато ћу га извући на површину...