2
Мирослав Б. Душанић
Празнина

Послије очеве смрти све је постало друкчије
Осјетио сам задах историје
Заборавио дефиниције и формуле живота
И у грчу преко ноћи остарио
Смрт до тада сасвим запостављена
Успијева све да растјера
У дан ми се ушуњала Хандкеова празнина
Непомична али никако укочена

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Alexandra Alexandra је рекао... петак, новембар 29, 2013

Neka Ti snagu da saznanje da Tvoj otac živi kroz Tebe. Živeći i stvarajući ostvaruješ i njegove snove, želje.......

Мирослав Б. Душанић је рекао... петак, новембар 29, 2013

Хвала Вам, драга моја! Увијек ме обрадујете... А ја се увијек понављам као папагај... У сљедећем животу постаните МОТИВАЦИОНИ ТРЕНЕР. То радите веома успјешно... Мада не вјерујем да ћете мијењати Вашу ФИЗИКУ...
С великим поштовањем.
Мирослав

 
Top