 |
| © by Перо Васлић |
ГЛЕДАМ видљиви текст праскозорја
Ја јутрос дрво врх Клика
Спознајем идеал Поезије
Видљив у јутарњој светлости гора
Између мојих стихова
Бистрила се нарација пејзажа
Знам Поезија је судбина
На трен очара мој поглед сенка јастреба
Из грма зове клизну у зелену буру шуме
Овде је Станиште живе поезије
Све што је било што је записано
Јутро је и ова брда унаоколо
Моје речи преображене у видело
А ја видим себе у вилинској измаглици
Млада светлост јутра обасјава брда
Пробуђена радошћу живота јер пролеће је
Низ горске урвине снегови броде
Бистри се у стих видик
Из трулог пања помаља кукурек
Блеште стихови живота у облаке преображени
Светле на све четири стране
Чујем их из земаљских списа
Чујем и преображавам у горско зеленило
Које зна шта је Поезија
Које шуми језиком миленијума
Разлистава у живот у шум После свега
Април, 2005.
Мирослав Тодоровић
(Спрам расутих звезда, 2007)
 |
| © by Перо Васлић |
Нема коментара:
Постави коментар