0
© by Перо Васлић
Станиште поезије

ГЛЕДАМ видљиви текст праскозорја
Ја јутрос дрво врх Клика
Спознајем идеал Поезије
Видљив у јутарњој светлости гора
Између мојих стихова
Бистрила се нарација пејзажа
 

Знам Поезија је судбина
 

На трен очара мој поглед сенка јастреба
Из грма зове клизну у зелену буру шуме
 

Овде је Станиште живе поезије
Све што је било што је записано
Јутро је и ова брда унаоколо
Моје речи преображене у видело
А ја видим себе у вилинској измаглици
 

Млада светлост јутра обасјава брда
Пробуђена радошћу живота јер пролеће је
Низ горске урвине снегови броде
Бистри се у стих видик
Из трулог пања помаља кукурек
Блеште стихови живота у облаке преображени
Светле на све четири стране
 

Чујем их из земаљских списа
Чујем и преображавам у горско зеленило

Које зна шта је Поезија
Које шуми језиком миленијума
Разлистава у живот у шум После свега
 

Април, 2005.

Мирослав Тодоровић

(Спрам расутих звезда, 2007)

© by Перо Васлић

Постави коментар Blogger

 
Top