0
Мирослав Б. Душанић
Мирославу

Волим истине које си спознао на прагу
очевог огњишта, твој отпор самоћи...
И Господ воли људе, храбре и одлучне.

Да будем прецизан, драги пријатељу,
ни ја не бих хтио да пловим у празнини,
беспоштедно се одупирем отуђењу
и урањам у свијет срицања тишине
и коначности, који ти називаш поезијом.

Узбудљив је то живот, али напоран
у ово смутно вријеме.
И док је твој пјеснички опус завидан,
ја још увијек посматрам свијет око себе
и трагам, мучећи своју муку...

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top