3
Мирослав Б. Душанић
Аутодеструкција

У посљедње вријеме сањам змије
и разну гамад, марширају свеци
у ратничкој опреми: Свети Георгије,
Свети Димитрије, Свети Нестор.
Сањам и тањире на столовима, и
колоне мрава, и навалу жаба из
оближње баре, игле и конце, чак и
поцијепане женске чарапе, маказе,
преслицу са ријетким мотивима...

Велика су то искушења, каже ми
комшиница, побожна жена и пита,
да ли сам у скоро вријеме ишао у
цркву? Ако нисам, треба да упалим
свијеће, да постим редовно сваку
сриједу и петак, и још ми каже да
игле, конци и преслица, и уз то све
ратоборни свеци, Бог да опрости
и буде милостив, нису добри знаци.

Постити, причестити се, обновити
док није касно. Помало стидљиво,
муцам да сам пјесник, да се све то
можда збркало због инспирације,
а и гутам неке наркотике због јаких
болова, који би могли да изазову
чудне халуцинације. Отишла је баш
изнервирана, добацивши, Бог неће
опростити врдање од стварности.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Stojan Bogdanović је рекао... петак, јануар 17, 2014

Гадна нека комшиница!

Мирослав Б. Душанић је рекао... петак, јануар 17, 2014

"Црногорска Српкиња"

Мирослав Б. Душанић је рекао... петак, јануар 17, 2014

Предност блога је у томе, што у њему можеш да објавиш оно што ти нико никад и нигдје објавио не би... Текстове који су иначе осуђени на "канту за смеће"...

 
Top