понедељак, 24. фебруар 2014.

Мирослав Б. Душанић: Жал (онако успутно)


* * *
 

О, како се осјећам 
несхваћеним
иако још ништа
нисам прозборио

* * *
 

О, како радо пожелим
да будем с тобом
али у најтежим тренуцима
не успијевам да будем
ни са самим собом

* * *

О, мој стари свијету
дозволи ми још једанпут
да доживим стару славу
па нека се онда отварају врата
која воде у свијет стварности
или можда у стварност свијета

Мирослав Б. Душанић


Перо Васлић

2 коментара:

Unknown је рекао...

http://ostavitrag.blogspot.com/2015/01/miroslav-b-dusanic.html

Миррослав Б Душанић је рекао...

Захваљујем!
... и признајем, обрадовало ме је.