петак, 28. фебруар 2014.

Мирослав Б. Душанић: У ишчекивању свјетлости


У ишчекивању свјетлости 

И док болови бјесне, тијело подрхтава. 
Треба преживјети ову олујну ноћ и дочекати јутро, 
обрадовати се сунцу. 
Сваки нови дан је ново рођење. 
Душа се ослободи свих тајни и скривених ствари, 
разигра, као вилин коњиц, изнад цвијета бијелог                                                                                                локвања.
И заборавим на ноћ која ме ишчекује. 
Која је можда моја посљедња ноћ. 
Када ћу опет испочетка да страхујем и одбројавам сате. 
А док се то не деси уживам. 
У свјетлости су уткана сва моја дјела 
и моја надања. 

Мирослав Б. Душанић 

Мирослав Б. Душанић

2 коментара:

Alexandra Alexandra је рекао...

Ozdravićete! Bolna kriza iznedrila je iz Vas još jednu pesmu. Biće još dana i svetlih jutara u kojima ćete uživati i u zdravlju ih dočekivati sa svojim najdražima....

Nadalina је рекао...

Корак по корак... И клецање и дизање... И корачање и прескакање препрека... Корак по корак до светлости... Корачај миљу, искорак, стопу, педаљ, макар као корњача или мрав... Корачај... Корак по корак...