2

У ишчекивању свјетлости 

И док болови бјесне, тијело подрхтава. 
Треба преживјети ову олујну ноћ и дочекати јутро, 
обрадовати се сунцу. 
Сваки нови дан је ново рођење. 
Душа се ослободи свих тајни и скривених ствари, 
разигра, као вилин коњиц, изнад цвијета бијелог                                                                                                локвања.
И заборавим на ноћ која ме ишчекује. 
Која је можда моја посљедња ноћ. 
Када ћу опет испочетка да страхујем и одбројавам сате. 
А док се то не деси уживам. 
У свјетлости су уткана сва моја дјела 
и моја надања. 

Мирослав Б. Душанић 

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Alexandra Alexandra је рекао... субота, март 01, 2014

Ozdravićete! Bolna kriza iznedrila je iz Vas još jednu pesmu. Biće još dana i svetlih jutara u kojima ćete uživati i u zdravlju ih dočekivati sa svojim najdražima....

Nadalina је рекао... петак, новембар 06, 2015

Корак по корак... И клецање и дизање... И корачање и прескакање препрека... Корак по корак до светлости... Корачај миљу, искорак, стопу, педаљ, макар као корњача или мрав... Корачај... Корак по корак...

 
Top