0
ISBN: 978-86-85063-56-5
«Два човека истовремено посматрају свет ствари и људи. И један види Бога а други не види. Запгго? Зато што га може видети само онај ко је у самом себи запалио свећу духовне љубави и духовне визије.

                     Природа за сваке очи
                     Свој тајни покров не подиже,
                     Па ипак ми читамо у њој,
                     Али ко читајући разуме?
Не разумеју сви, већ само онај - 

                     Ко живот није штедео за осећања,
                     Ко је венац купио мучењима,
                     Духом се узнео над сујетом
                     И срца трепет жедним слухом
                     Задобио пророчки Глас!*

Да би се сагледало духовно и свето, човек треба сам да се окрене свету из духа и светиње; да би се увидела светлост и тајна, треба у души имати орган за тајну и светлост. И зато треба ојачати и развити у себи тај орган, треба стећи око за дух и унутарње огњиште за љубав. И тек тада ће нам се открити да уистину ”нема на земљи ништавног тренутка”** и постати јасно зашто је много људи који гледају а не виде или, по Хераклиту, "присуствујући одсуствују”.

                      Зраци им нису слазили у душу
                      Пролеће им није у грудима цвало,
                      Крај њих нису шуме збориле и ноћ
                      звездана је била нема!
                      И језицима неземаљским,
                      Таласајући реке и шуме,
                      У ноћи се није договарала с њима
                      Олуја у разговору пријатељском.***

Све то значи да љубав према савршеном отвара човеку очи духа и да представља најпримарнији и најважнији извор вере у Бога. Ко шта воли, то и жели и тражи. А пошто оно тражено јесте Бог – истински реално савршенство - онда Га он и налази.»

Иван Иљин
___________________________________________________________________
*      Веневитинов. Поэт и друг
**    Баратынский. На посев леса
***  Ткитчев."Не то,что мните вы природа”


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top