петак, 21. март 2014.

Мирослав Б. Душанић: Ходочасник

Мирослав Б. Душанић
Ходочасник

предуго је безличан
омамљен ослушкује таласе
и тражи свој лик
пред њим је велики изазов
крочити у непознато
потврдити лично постојање
али чаробна запажања
писана руком књишког човјека
изгубила су сваки смисао
и прешла у урлик
сада му ноге клецају
као да полази у лов
и трагање на риме у пјесмама
када се изговорају ријечи
намјерне
да утјеше познанике изван
свијета умјетности
а све се заврши трагично
у грчу и јецају

и падају тешке кише
које га подсјећају на бунцања
лудака преко
гробова и неке заједничке
коријене
ријечи случајне које не дотичу
и не изражавају суштину
и не значе ништа више
од мјесечеве мијене
можда тренутак тишине
стихове Ахматове умјесто
трепета крила
ријечи правилно распоређене
у скученом собичку
у повјервљивим писмима
од оца и мајке
и први утисак у сликама
на маховини и у чичку
са ливаде из родног завичаја

и чуђење на његовом лицу
и тајна скровишта
полуболесне и наметљиве
мисли у сјећањима
понижавајуће
наказне хаљине изван сцене
позоришта
циркуси и романтичне илузије
пајаци и акробате у покрету
и на жици
одсутне очи и сувенири
неких пропалих свјетова
са буњишта
он је тај сањар и вијесник
који пјесничке фигуре смишља
тек онако по навици

а сања и чезне
да нађе лице и буде славан
и незамјенљив трагач и пјесник

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

3 коментара:

Veselinka Stojkovic је рекао...

То Ваше певање... Мисао и реч!

Veselinka Stojkovic је рекао...

И пишите, драги Мирославе. Дајте нам мало и свој нови град... Може хиљаду песама да буде на Вашем блогу, али нас радују Ваше песме, каквегод.

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Вјерујем Вам да је тако, драга Веселинка. Али ја у посљедње вријеме више читам него пишем. О разлозима мислим да је излишно да објашњавам...
Много Вас поздрављам!