0

Ритуал уточишта

кроз ватру која гори
посматрам блиједа лица
пурпурне сјене и мјесец
препун крви

и дође ми да вриснем
— што није покопано
нестало је у изгнанству
и нико више не тугује

за игре и костиме
прекасно је
све браве су зарђале
у долини мог дјетињства

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top