уторак, 08. април 2014.

Тин Ујевић: Носталгија свјетлости

* 05. јул 1891   † 12. новембар 1955

Носталгија свјетлости

Данас сам згњечен величином неба.
Бојим се: плави вал ће да понесе
слабоћу моју у вис што ме вреба.


Да л’ сунце жеже или зима тресе,
осјећам мрачно иловачу уда,
и увијек слабе кости пуне труда.


А око мене људи сви земљаци,
тјелеса жена још од старе глине,
ликови ствари, коцке, кугле, ваљци,


а све су очи пуне густе тмине.
Та патњу своју, сву, на месу голу,
што узалудно иште мелем врела,


дугујем рани, увријеђену сполу,
што веле: „Срцу рањеном од стријела“.
Кињи ме брига: каква ли ће рука,


каква ли ће рука да ме спасе
од мојих црних безнадежних мука?
Та зар и љубав није (љубав, зна се)


за кротку дјецу измишљена гатка?
Сô суза пијем у пламеној чаши,
ум дере ткиво што га машта сатка,


а када десна за звијезду се маши
знам да ће сунца којим не знам име
прије да ме зграбе у своје висине


но што ћу икад спустит у низине
живота Сунцâ што им на знам име.


Тин Ујевић

Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: