 |
| * 05. јул 1891 † 12. новембар 1955 |
Носталгија свјетлости
Данас сам згњечен величином неба.
Бојим се: плави вал ће да понесе
слабоћу моју у вис што ме вреба.
Да л’ сунце жеже или зима тресе,
осјећам мрачно иловачу уда,
и увијек слабе кости пуне труда.
А око мене људи сви земљаци,
тјелеса жена још од старе глине,
ликови ствари, коцке, кугле, ваљци,
а све су очи пуне густе тмине.
Та патњу своју, сву, на месу голу,
што узалудно иште мелем врела,
дугујем рани, увријеђену сполу,
што веле: „Срцу рањеном од стријела“.
Кињи ме брига: каква ли ће рука,
каква ли ће рука да ме спасе
од мојих црних безнадежних мука?
Та зар и љубав није (љубав, зна се)
за кротку дјецу измишљена гатка?
Сô суза пијем у пламеној чаши,
ум дере ткиво што га машта сатка,
а када десна за звијезду се маши
знам да ће сунца којим не знам име
прије да ме зграбе у своје висине
но што ћу икад спустит у низине
живота Сунцâ што им на знам име.
Тин Ујевић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар