0
Мирослав Б. Душанић
пишем ти јер сам се јучер покушао убити
и не знам колико сам успио
ти не знаш каква је жељезничка станица у сарајеву
и да свакоме ко чека воз дуже од пола сата
разнесе душу до сибира и свинојушћа
чекао сам те три сата

и онда своје тијело пустио као папирни бродић
низ крањчевићеву улицу
а он је с једне терасе преко пута војне болнице
потпуно го викао ону своју пјесму
о задњем човјеку
и прстима ми показивао да сам луд

пишем ти да ми кажеш
ко ти сада ово пише
и не могу ти пуно помоћи
судећи по томе како је мирисао зрак
из твојих груди којег сам кришом удисао
док си спавала

љубави, дошао сам из неке либијске пустиње
гдје расту бијеле руже
и често пада снијег


Менсур Ћатић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top