0


У кући Марка Пола
 

У пролазу
Узаним степеништем
Стопала додирују вијекове


Дневна свјетлост као крадљивац
Убацује голе руке
Кроз малене прозоре


Устајалост простора дршће
Затвара се у носницама


Вијекови замршени у игри сјећања
Глуво одзвањају


Разбуђена машта
Раздире надражени слух
Као врх бајонета
Трже ме лепет голубова


Нечији лик утече
Са посивјелог платна


Одавде је смрт све однијела


Марков лик залијепи се на крв

Исушених беоњача

Игор Ремс

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top