 |
| Мирослав Б. Душанић |
Моја солидарност - као цвијет
Задовољена љубављу и болом
дјевојка хода
кроз посљедњу улицу односа.
Ниједан позив је неће вратити,
Она је негација повратка из овог времена,
и дјевојка носи са собом
посљедњу нит односа -
свјетлосни ехо њеног имена
у пијано-заборавној безболности...
- Дјевојко, узми са собом без жаљења
моју солидарност као цвијет.
Хрант Алексјанан
/Пријевод: Жарко Миленић/
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Метапоезија
А. Мој дух остаје у бескрвном пантеру
и шири се са благословљеним миром.
Моја сјенка се пита
како тијело себе ствара
између пространства, воље и чаролије.
У борби убијен људски
глас не може утихнути:
прашњави тенор растеже се у небеса.
Б. Бојим се мора и сна -
једна невидљива кап
пада у пустињу срца.
Заљубљени човјек се склања
као да је окривљен.
Када он крене, сваки његов корак
ће бити урезан у нашим ученицима,
као симбол одласка.
Моја кожа упија шаракан и рок
као жедна долина стихова.
О, харфисти, како су хладни
ваши неограничени прелази.
Хрант Алексјанан
/Пријевод: Жарко Миленић/
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар