0
Мирослав Б. Душанић
Спас душе

човјек може до извјесне мјере
да освијетли неке узроке свога
пропадања, али ја још увијек
не знам, куда ме води овај пут


небо озвјездано ...

простор претрпан
окрутан
у луку свјетлости испуњен трњем
и стварима из свакодневног живота

(урлик
и плач ока које мучи и размишља)


на рушевинама цвјетају дивљаке
чопори дивљих паса и змије
на ушћу велике ријеке

у огледалу душа моја заведена

куда да кренем анђеле ...

око ми варљиво
а срце не види

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top