0

ПЛУС УЛТРА

Тамо далеко у космосу
Видех осмех једне звезде
Изгубљене на врху неба
Као клас у време жетве
Као у понору литице
Један ефемерни свитац.
- Звездице, - рекох јој, -
Плаветног мора пупољче
Цветова високог воћњака
Да ли си ти последња?
- Нисам последња, не;
нисам ништа више до светиљка
на вратима баште
за коју си мислио да је граница
То је само почетак
Онога што мислиш да је крај.
Космос је бескрајан
Свуда почиње и престаје
Тамо, овамо, горе и доле
Бескрај је отворен
И онде где видиш пустињу
Врви од ројева светова
Бесконачних путева
То су светови облака прашине
Која се диже и спушта
Кад Јехова ту пролази.

Жасин Вердаге


Мирослав Б. Душанић
PLUS ULTRA

Allà d’allà de l’espai
He vist somriure una estrella
Perduda en lo front del cel
Com espiga en temps de sega,
Com el pregon de l’afrau
Una efímera lluerna
– Estrelleta – jo li he dit -,
De la mar cerúlia gemma,
De les flors de l’alt verger
Series tu la darrera?
– No só la darrera, no;
no só mes que una llanterna
de la porta del jardí
que creies tu la frontera.
És sols lo començament
Lo que prenies per terme.
L’univers és infinit,
Pertot acaba i comença,
I ençà, enllà, amunt i avall
La immensitat és oberta
I a on tu veus lo desert
Eixams de mons formiguegen.
Dels camins de l’infinit
Són los móns la polsinera
Que puja i baixa a sos peus
Quan Jehova s’hi passeja.


Jacint Verdaguer

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top