0
Μιχάλης Γκανάς
Долазе дани када заборављам како се зовем

Долазе ноћи кишне памучне магле
брашно постаје клица па пшеница
што шушти под налетом српова
љути јули усред зиме.
Видим тканину света где се растура
невидљива је рука распреда
и дрхтим да се нит не прекине.
Конац воде плотка без сећања
прозирна кап на маховини и лишају
пахуља трунка планина
град листопад
и одједном топли скафандер
у Кувуклији материце.
Древни мрак топи се и шкрипи
чудотворни пламичак док га лиже.

Надолазеће воде даждови преци ледене доби
још у роси безимености.

Михалис Ганас
/С грчког превео Момчило Радић/

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top