0
Мирослав Б. Душанић
Терет стварности

Из своје коже се не може
Звучи скоро молитвено
У предјелу који се растаче
У којем становници животаре
Не разликујући дан и ноћ
И савим је свеједно
Да ли под налетом моћи
Воде пјене и надолазе
Или варвари оштре ножеве

Мишел Фуко је у својим теоријама
Описао шта нас чека
Упорно тврдећи да човјек нестаје
Да наступа сумрак човјека
До његове постепене ликвидације


У суровој страсти необуздани
Појавили се из мрака у хордама варвари
Разјарени од дивље насладе
У незаситој глади зауздали нас и упрегли
У очи нам натоварили пијесак
Напунили уста и уши
И без имало гриже савјести натјерали нас
Да истјерамо себе из нас самих
И пузимо иза наших сјенки

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top