0

Природа је дисала умирујућом лепотом и снагом.
Та зар је људима тесно живети на овом прелепом свету, под овим бескрајним звезданим небом? Зар се, усред ове заносне природе, може у души човековој одржати осећање мржње, освете или страст за истребљењем себи сличних? Све што је рђаво у срцу човековом требало би, чини ти се, да ишчезне у додиру с природом — тим најнепосреднијим изразом лепоте и добра.

Лав Николајевич Толстој: Препад

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top