0
Мирослав Б. Душанић
Поплава

Мјеримо висину ријеке у предвечерје
Као висину сунца што мјеримо
 

Тјерамо брда да расту

Пуцамо у облак
А одоздо нас заскаче
Дубина воде


Пљуште загрљаји до кољена
До рамена До грла


Свака капља над смрт обале наднесена
Подиже змијско клупко из легла


Стигла вода умјесто хода
У кораке
У ципеле
Над обале усред траве

Житу преко паса
Дође нам до главе


Сад дишемо с водом у устима


Скупило се цијело село...
Ваља воду наддисати
Ваља воду посркати
Или ће нас прогутати
Та питома звијер


Јованка Стојчиновић Николић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top