0
Мирослав Б. Душанић
Крила

С вечери су се огласиле сенице
Мало јато косова гнездило се
У оближњим крошњама, а сунце
Неумитно журило иза брда

Природа се, у унутрашњем реду
И некако удаљена
Спремала на још један починак

Ништа од мојих речи
Није допирало до ње

Док су ми на рукама, непомична
Лежала два крила са којима нисам знала
Шта да учиним

Гордана Ђилас


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top