уморан и болешћу сатрвен
у сутон потражим мир
на рубном подручју града
сједнем на хладан камен
удишем мирис барског муља
трулеж трске и локвања
с дивљим паткама испраћам
сунце на починак ...
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Уморан
Кад сам уморан тад
очима дубоко се загледам
негдје далеко испод неба
видим паучинасто моју кућицу
гдје сједим испод лозе хладаре
и у тишини са сутоном тражим
свој мир чепркајући брлог
дјетињства на дувару кућице
која је негдје давно нестала
А ја свјестан свог постојања
одахнем и удишем све мирисе
моје земље док иза церанског
брда сунце силази на починак
на врелима нема више водарица
црном магијом све само слути
Савко Пећић Песа
1 коментар:
Овог пута нећу пјесму коментарисати, него би силно волио да бациш дуван драги мој брате Мириславе, али ипак то је само моја препорука,а твоја одлука !
Постави коментар