0

празнина

ништа се није померило на небу
чичак се закачио за мало срце

сведок сам
да се машта нежна ко памук
претворила у сивило амбиса

да су бар речи ту кад већ снова нема



празнина 3

шта трућаш у поезији
гњидо и кукавичји науме
речи су ти посрамљене

ни бог мрава
више не ослушкује
бестражје твојих корака

твој трули дух
разоблачује снове
трује ветровитост

бежи са тог прозора
када ниси гледао срцем



празнина 6

привид је

да будан тумарам бесциљно
тражећи оправдање за страх

да сам чуо лавеж у маломе срцу
клонувши поражен на ивици сна

да сам уцртао нежне враголије
на облацима и магли пролазности

да осећам колико немоћи
лавеж носи кроз пустолије


 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top