0
* 16. фебруар 1877   † 05. април 1958

«Не вапијем, Господе, не ударам се у прса, не усправљам руке пред упаљеном воштеницом. Стојим у мирном кутку црквице стиснутих зуба и песница, јер су то моји човечански знаци страшног напора да се обрвам, оборим, ситно и мекано самељем. Када будем ситна као сиви морски песак Твој, онда ћу се даље трошити, Господе, да постанем још сивља и лакша, као магла, тај чудни, најпролазнији гост на земљи. Али, знај, Господе, стићи ћу камо сам пошла, доћи ћу Ти! Бићу пред Тобом међу последњима, најситније самлевенима, маглено сивима, такорећи осуђена да ишчилим, али ћу Ти доћи, Боже, јер ми је пут један.»

Исидора Секулић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top