0
* 08. јануар 1921 - † 20. новембар 1989
Басна о самовласти (фрагменти)

Покрај канаринчеве крлетке кућни је мачак тумачио пријатељу који му је дошао у посјет: »Било би ми итекако драго појести га. Али за сада и не покушавам; пјевање му је предивно, често ублажава моју нагомилану досаду«.

* * *

У траг, који су за собом оставила кола, дјеца оставише измучена жапца. Првим колима која наиђоше, на смрт уморно магаре успије скренути котаче из бразде. Наслутивши жапчеву муку, магаре не имаде храбрости згазити га. Разочарана дјеца потрчаше ставити га на трачнице. Када влак изненада дотутња, жабац помисли:
»Стварно се не смијем жалити на напредак«.

* * *

Мајка се јако журила да врапчићи, још без перја, почну летјети. Угледавши пса у засједи испод стабла, најлукавијем врапчићу паде на ум опака сумња: »Наша мајка нема воље подизати нас; можда би се осјећала слободнијом, да ми паднемо у раље овоме псету«.

* * *

У мишоловци, једној од оних мишоловки налик крлетки, миш стајаше миран, досађујући се и негодујући. Човјек уђе у кухињу и стаде га гледати. Када им се погледи сусретоше, миш схвати да човјек смишља како ће га убити. »Јадник«, помисли, »размишља више од мене који морам умријети«.

* * *

Био је пун мјесец; вртларев пас и кунић, одијељени бодљикавом жицом, мирно су расправљали. Рече кунић: »Ти поврће не једеш; господар те држи на мекињама и батинама. Ноћу би мирне душе могао спавати, оставити ме мало на миру између поврћа и лубеница. То што ме плашиш не значи да си у бољим увјетима од мене. Морали бисмо се побратимити«. Пас га је слушао лијено опружен с њушком на шапама. А онда ће: »Истина је то што кажеш, али мени нема већега ужитка од тога што те плашим«.

* * *

Пун огреботина и рана, стари коњ се није приближавао јаслама осим када би се мазга удаљила. А мазга је мислила: »Истина, твоја је раса чиста; али сијено које једеш оно је што ти га ја оставим«.

Леонардо Шаша
(Leonardo Sciascia: Favole della dittatura; Пријевод: Твртко Кларић)

ISBN: 9788845913419

Постави коментар Blogger

 
Top