 |
«... тачке се не могу стављати у литератури. Због оних који долазе, који ће увек надолазити, из праваца из којих се најмање могу очекивати. Књижевне награде код Срба не само последњих десетак или двадесетак година, већ много дуже а ф и р м и ш у не велику поезију већ – књижевне илузије. Овде је у воду и гору, у дрво и камен, и душе ударило нешто горе од чуме; чудо је снашло све, па и вредновање!»
Мирослав Лукић
 |
Нема коментара:
Постави коментар