 |
човек песма то је онај
што га превијеш на рану
коју имаш на души
он упија ране
као сунђер прљаву воду
ћути и носи туђу рану
носи до гроба
у гроб свој
у црну рупу
у пичку материну
разумеш
е то је човек песма
њега стављаш на рану
заувек или по потреби
као мајку своју на срце
стављаш га на сваку рану
мажеш га на лебац
Стојан Богдановић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар