среда, 27. август 2014.

Станимир Трифуновић: Шар-Планинска тишина четврта


Шар-Планинска тишина четврта

Завичај је тамо где те више нема
У немутираном гласу који лебди детињством
И успаванкама које јече у крошњама дивљих трешања
У којима се још отац скривао…
У дворишту обраслом тишином
Где нико више не улази
И одакле се не може изаћи
Од ројева уздаха
Где се речи згрушавају у мук
И ветар чешља празнину…
На истом оном месту
Где су некада летовале санке
Завејан је завичај

Станимир Трифуновић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

2 коментара:

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ је рекао...

Захвалан!!!!!!!
Срдачно вас поздрављам!

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Узвраћам поздрав. Не треба да захваљујете. Пјесма се сама наметнула. Добра и још завичајна, њима не могу да одолим. Ту сам мекан...