2

Шар-Планинска тишина четврта

Завичај је тамо где те више нема
У немутираном гласу који лебди детињством
И успаванкама које јече у крошњама дивљих трешања
У којима се још отац скривао…
У дворишту обраслом тишином
Где нико више не улази
И одакле се не може изаћи
Од ројева уздаха
Где се речи згрушавају у мук
И ветар чешља празнину…
На истом оном месту
Где су некада летовале санке
Завејан је завичај

Станимир Трифуновић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ је рекао... среда, август 27, 2014

Захвалан!!!!!!!
Срдачно вас поздрављам!

Мирослав Б. Душанић је рекао... среда, август 27, 2014

Узвраћам поздрав. Не треба да захваљујете. Пјесма се сама наметнула. Добра и још завичајна, њима не могу да одолим. Ту сам мекан...

 
Top