0

У ПОРТИ ПРЕД ОЦЕМ

Саветовао је,
Будимо људи,
Јесте ли луди,
Будимо људи.

Као да смо богови,
Па треба да се претварамо да смо људи
Или да се правимо луди.

Једном је рекао и
Будимо људи иако смо Срби.
Али ту његову молбу нисмо могли да услишимо
(Смејале би нам се комшије).

Покупио је своју дечју душу пуну дечјих глава,
Које су у присуству Милосрдног анђела одлитале около као кликери,
И заметнуо се.

Када се пењао наш врли учитељ
Чуло се тихим помало храпавим гласом,
Слава Тебје...

Чека се подршка појаца.

У кафани преко пута манастира увежбавају солфеђо.
У порти пред оцем ћутим.

Стојан Богдановић



МАГИЈА ЗВУКА
(Покојном оцу)

Немамо хлеба у кући
Отац мој брише од прашине
Љуби и продувава саксофон.


На прве звуке
Гараве бркајлије одложе чекић
Деца прекину игру
Жене беже у кућу да се исплачу.
 

Пси и мачке, опчињени
Приђу да га њуше


И полуде птице хватајући терцу
И порасте трава у дворишту
И процвета перуника


И нестаје наше сиротиње...

Јован Николић



ЖИВОТ

као испуштена петља
једног плетива,
осуђеног
да се рашива,
да се распара,
док не остане
нит нема,
безлична
и док га плетиља
уморна
у клупко не свије
и скрије
у заборав

Тодора Шкоро


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top