2

Још лутам, Боже мој

Још лутам, Боже мој.
Пут је дуг, непрегледан,
Дан и ноћ без одмора,
Са торбом на рамену,
И очима преда се, Боже мој,
Са молитвом у рукама.
Ноге воде, ноге носе, ноге држе,
Без муке и без туге,
И кад боле, када пате, кад се кају.
Још лутам, Боже мој.
Прођох воде, брда прођох,
Избивах и у равнице,
На стазе камене и вреле изворе,
На ливаде и пустиње.
Не бејах жедан, ни гладан,
А ни сит, Боже мој,
Очи моје видеше, срце дрхташе,
Кише, снегови, нити ветрови
Не беху им трње на путу,
Не, Боже мој, кад и беху.
Лутам још, Боже мој.
Пут је још широк, несагледан,
Неуморан, велики.
Зову воде, поља, звери, птице,
Небо, сунце, звезде, помрчина,
Шуме, песма, глас,
Глас! — Боже мој.
Сан и нада још ме воде,
Жеља да још гледам,
Да још видим, Боже мој,
Руке ишту, Боже мој,
Благослова никад доста,
Још лутам, Боже мој.
Не бејах жедан, нити гладан,
А ни сит, ни сит! Боже мој.
И идем, идем, Боже мој,
Још ходам, још се надам,
Још ми очи радост виде,
Светла хоће,
Још ме сунца зову и све звезде,
Још се уздам у сан вечни —
Ноге воде,
Jош ме држе, још ме носе,
Лутам, Још лутам, Боже мој.

Веселинка Стојковић


И док лутамо у беспућу, Боже мој,
хваљен да си где се чује и не чује,
што нам даде сагледање куда даље,
пружи длан да пијемо, жеђ толимо,
што доведе до молитве над молитвама,
што крај речи Веселинке, нек је здрава и весела,
спознасмо пут и наслутисмо сопствени циљ:
„Сан и нада још ме воде,
Жеља да још гледам,
Да још видим, Боже мој,
Руке ишту, Боже мој,
Благослова никад доста...“,
још те само једно молим,
благослови скитнице и луталице
на путу ка Теби. Амин.


Нада Петровић
  


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Nada Petrović је рекао... субота, октобар 03, 2015

И док лутамо у беспућу, Боже мој,
хваљен да си где се чује и не чује,
што нам даде сагледање куда даље,
пружи длан да пијемо, жеђ толимо,
што доведе до молитве над молитвама,
што крај речи Веселинке, нек је здрава и весела,
спознасмо пут и наслутисмо сопствени циљ:
„Сан и нада још ме воде,
Жеља да још гледам,
Да још видим, Боже мој,
Руке ишту, Боже мој,
Благослова никад доста...“,
још те само једно молим,
благосливи скитнице и луталице
на путу ка Теби. Амин.

Veselinka Stojkovic је рекао... понедељак, октобар 05, 2015

Живот нас носи, Надо моја драга, како му се хоће! Али хвала драгом Богу за свако јутро, сваку зору...
Хвала, моја Надо, за пев/двопев. Велико хвала!
Поздрави из светлог Врања, осунчаног Врања, зајесенелог Врања! И нашем драгом Душанићу.
Веселинка

 
Top