0

карасевдах

чемер сам пио кахву
у Ханкином хану.
на басамцима
крај свакога трема
тражио њене нануле.
чарне су ме њене очи
опет обмануле да поверујем
да сам видео јутарње звезде.
док тмурни друмови беху,
и небо и сараји….

чемер сам пио кахву
и приносећи рахатлук
помислио на њене усне.

ево, замичем Ханка,
из твоје махале…
ај и ти полако из моје песме.
добра ти је била ова шега.
шта ће овај дилбер
твојим агама на мегдан,
са буздованом од лахких рима,
или и сам – буздован.

Тони Пердић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top