0

У међупростору

Остали смо изван
У предјелу без имало траве
На друму који би могао да води у будућност
Или поново врати у прошлост

Нашли смо се у ничијој зони
У зони преливања
Гдје дан има исту тежину као и ноћ
Гдје су сунце и мјесец само два фењера
Објешена о суву грану осакаћена дрвета
Без листа и без плода
Без лепета крила и оглашавања птица
Као када се (про)нађеш у великој пустињи
А не посједујеш кључ Тајни
И окрећеш се са страхом и несигурно
Јер све је у сабласној сфери претпоставки
А путоказа нема

Сваки корак напријед могао би да значи
И удаљавање од циља

И хтјели би да повјерујемо да је све то сан
Ишчекујемо да се злокобне мисли удаље и нестану
Да нас било ко пробуди и ослободи
А нико не долази и не будимо се јер смо будни
И (од)лажемо у недоглед
И (од)лажемо док вријеме јури незаустављиво
И остајемо неодлучни и заробљени

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић (са изложбе талентованих ученика из Хилдесхајма)

Постави коментар Blogger

 
Top