„Одисеја! одисеја!... Живот – то је само – одисеја!… Одисеја! одисеја!... Живот – то је само – одисеја!… Одисеја! одисеја!... Живот – то је само – одисеја!… Само – одисеја!… “ „Само одисеја…“ понављао је, чезнуо. За две недеље му је полазио авион. Коначна његова одлука била је повратак у своју Србију. Доста му је било пута и путовања. Туђине. Враћао се својој Анушки и својој деци, фамилији својој, и своме родноме граду. Своме Врању.
2 коментара:
„Одисеја! одисеја!... Живот – то је само – одисеја!… Одисеја! одисеја!... Живот – то је само – одисеја!… Одисеја! одисеја!... Живот – то је само – одисеја!… Само – одисеја!… “
„Само одисеја…“ понављао је, чезнуо.
За две недеље му је полазио авион. Коначна његова одлука била је повратак у своју Србију. Доста му је било пута и путовања. Туђине. Враћао се својој Анушки и својој деци, фамилији својој, и своме родноме граду. Своме Врању.
Не идем никуда, Анушка.
Постави коментар