Постави коментар Blogger

Veselinka Stojkovic је рекао... субота, новембар 07, 2015

„Одисеја! одисеја!... Живот – то је само – одисеја!… Одисеја! одисеја!... Живот – то је само – одисеја!… Одисеја! одисеја!... Живот – то је само – одисеја!… Само – одисеја!… “
„Само одисеја…“ понављао је, чезнуо.
За две недеље му је полазио авион. Коначна његова одлука била је повратак у своју Србију. Доста му је било пута и путовања. Туђине. Враћао се својој Анушки и својој деци, фамилији својој, и своме родноме граду. Своме Врању.

Мирослав Б. Душанић је рекао... субота, новембар 07, 2015

Не идем никуда, Анушка.

 
Top