понедељак, 08. септембар 2014.

Живко Николић: Коприва на мом гробу


КОПРИВА НА МОМ ГРОБУ

Ишчилеће сјај и сећање.
Шибље и дивљи цветови:
купина, тратинчица, лобода
на мом гробу нек израсту.

У пределе у које смо некада одлазили
само се боја нешег погледа уткала,
све друго има да нестане,
и укус радости и тешки уздаси.

И ништа неће сведочити о нашем сну,
као да нисмо ни један траг за собом,
сем тог убогог шибља, оставили.
Зато не дирај, нек расте коприва,

нека се вијоре перуника и калопер
из мог чела напуклог, из мог длана стиснутог.
Кад видиш како се на ветру повијају,
сети се да ти то ја радосно довикујем.

26. 1. – 29. 6. 2009. Београд

Живко Николић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: