0

Путовање у Мисир

У освит рађања сунца
Не могу да одем у Велику Хочу

И вина да се напијем црнога
Тог дана кад ми срце буде желело

Не смем ни да помислим како је накада било
Јер то крило
То истинско биће нашега рода
Изашло је из моде
И постало пламичак

Куда ли то мисли лутају
Мој Боже

Док сам слушао небеску бајку
И величао Вердија и Набуко
Изговарао сам Аве Марија
Слепо  упијао Хор Јевреја
Драга Мајко

У освит рађања сунца
Чини ми се да би путовање у Мисир
Донело срећу

....


Клуб књижевника, КУД "Ђока Павловић", Београд, 2009

СЕДАМ МАЛИХ ПЕСАМА

I

Твоје ме срце дира
Негде на прагу

Врхом својим

И иглице у оку
Теку пругом успомена



II

Открио сам тајну
Да устајеш кад свици нестају

И да се са зрацима стапаш

У вртоглавицу
Која греје као прва љубав



III

Увек као први пут
Засветли твој осмех

У зеници којом милујеш
Само делић секунде

До лепршавог бола
Који је бржи од пољупца



IV

Тог јутра ће осмех заменити снове
И донети извор
У собу пуну цвећа



V

Као талас у таласу
Сакрило се срце у грудима

И не зна на коју ће страну

Остаје једва да куца
Остаје тихо да јеца

Све док га не изда снага

И док се не окрене
Као талас у таласу



VI

Сакриле се очи

И заборавиле на дан

Који није само
Почетак краја



VII

Ти си као срећа
Ти си као ветар
Ти си као капљица кише

У срцу крхких успомена

Заувек знам


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top