 |
Видела сам сву моћ неискоришћеног ума.
Видела сам Месечеву травку,
посматрану у нашим условима.
Видела сам коначну белину црне рупе.
Видела сам долазак Пророка
са олујним ветром Црвене Планете.
Као Они и Ми некада.
Видела сам Вртове Раја без оног дрвета,
са Симонеттом Веспучи.
Видела сам силазак Анђела
и нежни трептај крила.
Видела сам поглед са Олимпа и брзину комета.
Видела сам ход оловних ногу, у мори сна,
кад мораш да бежиш, да се присилиш
да отвориш очи, да се пробудиш.
Видела сам очи уплакане и гладне деце пустиње.
Видела сам пре и после
Видела сам јаке градове и множину света.
Маратоне и мостове испуњене телима у покрету,
с краја на крај света.
Тркаче Смисла у бесмислу циља.
Видела сам моје очи свих боја
и пастелних нијанси.
Видела сам Дантеа и девети, десети круг Пакла.
Видела сам узвишену Светлост и Њега Самог.
Видела сам зрачење атома
и благост грчких богиња.
Видела сам тебе са хиљаду других.
Видела сам себе у огледалу без лика.
Видела сам све оно што други нису стигли.
Видела сам пре и после
Видела сам историју Камена
и његове албуме из детињства.
Видела сам неумољиве пределе пустошења
и млечни оргазам лудих крава.
Електричне столице, хоклице и ормане,
за све врсте одела по мери и без мере,
као и осуђене на смрт вешањем.
Видела сам појаву Чуда у траци времена.
Видела сам чудне статистике:
1,9 Американаца на један аутомобил.
А где је ту возач и који део тела вози?
Видела сам људе како броје новац
и оплођују га уместо жена.
Видела сам искушење Љубави и тајну Руже.
Видела сам симетрију катедрала и сводове нежности.
Видела сам укрштања свих врста обиља
на Гозби Живота.
Видела сам откровење Среће и хиљаду препрека.
Видела сам велике миграције полова
и људе без пола.
Видела сам пре и после
Видела сам све моје цртеже одједном.
КАКВО ЛУДИЛО ЛУДИЛА!
А шта је тек оно што нисам видела.
Оља Ивањицки
 |
| Мирослав Б. Душанић: Моја поезија |
Нема коментара:
Постави коментар