 |
 |
Кад су увенули виногради
Остали смо без сјенки
Био је то један од првих знакова
Да свијет пропада
Имали смо још увијек ливаде
Али брзо их је запосјео коров
Кад су увенули виногради
Престали смо
Да посјећујемо светилишта
Иако смо били велики вјерници
У борби са коровом
За одласке нисмо нашли времена
На почетку смо га успјешно сузбијали
Временом се исцрпили и одустали
Спржило нас сунце
Није било винограда и његовог хлада
Кад смо хтјели поново у цркву
Да се Господу пожалимо и помолимо
Нисмо могли
Свуда око нас је бујао коров
Мирослав Б. Душанић
Објављено: БИБЛИОПИС, Часопис за књижевност, уметност, културу и библиотекарство, број 6; Народна библиотека „Доситеј Новаковић“ - Неготин 2014.
 |
 |
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар