недеља, 07. септембар 2014.

Бошко Томашевић: Многи се писци труде ....

свеска 5-6, 2009.
МНОГИ СЕ ПИСЦИ ТРУДЕ ....

Многи се писци труде да буду
сломљени празном славом
да их дотуку награде
пузе да се довуку до врата националне Академије
да би иза истих
притиснути тамошњом свечаном тишином
коначно умукли.
Велика књижевност налази се
изван институција
велики писци бораве
расути у пустињама
тајанствени Бланшои
ћуте у мишјој рупи
апартни Сиорани скупљају се
на гробљима
велика књижевност пише се
за институцију књижевности
за обичног човека
смиреног и склоњеног

изван таштине данâ
и гламура постојања.
Писање захтева ћутање
и читање.
Још и више
писање захтева Никог
скелет
чије су смрзнуте очи
упрте у ствари
које су способне
да одговоре на
бесконачно давање
ћутањем.
Стога ћутимо
постанимо као ствари.
Као њени девичански
увојци.
Много штошта није добро
у Академији
много штошта налази се на мети
барутног пуњења сумњиво великог Нобела
бројне славе су плева
која ће ми добро доћи
да обложим моја врата
као Пруст плутом своја
да бих у тишини
разумео говор ствари
продирући тако
до дна заблуде
док се зидови славних
урушавају као зидови кула близнакиња
и нема закона
безумљу таштине
коју чине.

Бошко Томашевић


Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: