0
НАЛОГ

Погребни радник,
Кад добије умрлицу,
Смрт претвара у посао.

Копа два метра у дужину.
Нешто више од метра у ширину.
У дубину колико да стане живот.
Добар мајстор уклапа према броју година.

Душа кад је испуштена,
Сандук с телом лако клизне низ конопац.
Не затезати, полако попуштати...
Све најлепше о покојнику,
Док се не слије и суза коју закаснели пустио,
Ако већ није и грудвицу бацио.

Ново време тече кад лекар и поп обаве своје.
Комарац, не ђаво, последњи је
Који би и крв увампиреног...
Пре и него туђа земља прими уљеза
Као добровољног даваоца.

На крају, та вечита крвопија само је мрља
На образу пребега
С овог на онај свет.

Музика утихне.
Погребник слегне раменима,
Окрећући се новом налогу.

Слободан Бранковић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top