0

ЖИВОТ, ЖИВОТ

1
Не верујем у предсказања, не примећујем
Знаке. Ни од клевета, ни отрова
Не бежим. На свету смрти нема.
Бесмртно је све. Бесмртно је све. Нисам се
Бојао смрти у седамнаест година,
Ни у седамдесет. Толико је светлости и света,
Нема таме ни смрти на том свету.
Сви смо на морској обали,
А ја сам један од оних који вуче мрежу
Када дође плићак бесмртности.

2
Живите у кући - и она се неће срушити.
Призваћу било који век,
Ући у њега и саградити себи кућу.
Ето због чега су са мном ваша деца
И жене ваше за једним столом,
Једним столом за прадеду и унука:
Будућност се завршава сваки час,
И ако благо подигнем своју руку
Пет светлости ће остати крај вас.
Дане прошле тако јако
Оштрицама својим подупирем.
Ланцем спасенога мерим време,
И путовах кроз њега, као преко Урала.

3
Век за себе по својој мери бирам
На југу се прашина развејавала степом
Висок коров се разлистао; скакавци су играли,
Углачана потковица је својим сечивом пророковала,
И рекла ми као монах да ћу умрети.
Узео сам своју судбину и учврстио је у свом седлу.
И сада сам достигао будућност у којој сам,
И повукао дизгине као дечак.

Само ми треба моја бесмртност
Да би ми крв текла из времена у време.
Радо бих платио животом
За сигурно место, стално топло.
Не води ли ме то летећа игла живота
Кроз свет као конац.

Арсениј Тарковски

/Овај пријевод пјесме је објављен на онлајн-презентацији KULTIM - književnost, poezija, stvaralaštvo, kultura (Projekat književnog kluba "Branko Miljković" - Knjaževac). Име преводиоца није наведено, што је свакако велики пропуст. Ако кликнете на наслов пјесме, можете је прочитати у једном другом пријеводу - пријевод Ибрахима Хаџића./

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top