0

Заведе ме овај свијет

колико отуђености открих
у предјелима
жељеним и далеким
колико хаоса проистече
из лутања мојих
тражећи те свијете
од прве зраке сунца
па док се не спусти вече

а било је сасвим довољно
испружити руку
и пријећи дланом
глатке и храпаве површине
кад сунце с неба огрије
кад роса прсте овлажи
кад киши немилице и бије
вјетар низ стрмине

и убрати са гране јабуку
било који плод из баште
убрати стручак босиока
мајчине душице
убрати стручак милодуха
помиловати лист коприве
протрљати између прстију
и кукуту и кукуријек

и мирисати липов цвијет
и багрем
и отежалу винову лозу
ах! како ме заведе овај свијет

а довољан је био плод автике
кап пелин-траве и чемерике
сок из стабљике маслачка
кис из киселице
млијеч из мљечике
једна једина кап да се лизне
и снови распрше као сапуница


(и останем у твом загрљају ...)

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top