субота, 04. октобар 2014.

Адам Загајевски: Пријатељи


Пријатељи

Моји пријатељи ме чекају
смешкајући се иронично, тужно.

Где су оне невидљиве палате
које је требало да изградимо –

питају њихова уста,
њихова остарела уста.

Не брините, пријатељи,
они прекрасни змајеви

и даље се уздижу у јесењем ваздуху
и непрестано нас воде

тамо, где ће започети жетва,
према светлим данима –

тамо, где ће се отворити
ожиљак погледа.

Адам Загајевски


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: