0

Овако се никада не пише пјесма

Помало сам збуњен пријекором
Упућеним Њему лично
А све му прикалемимо – баш све
Оно што једни другима чинимо
Када се оружја хватамо
Кад се поткрадамо и власт бирамо
Па их онда љути и незадовољни
Њиме проклињемо
И жалимо се како је Он слијепац
Да не види нашу тешку муку
И то нас страховито збуњује и чуди

И могао бих да набрајам у недоглед
Али због грешака на самом почетку
Од овог неће постати пјесма
Као што ни од нас неће добри људи

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top