2

Козак

На бескрајним путевима гријеха,
душа је само Козак на
црном коњу
Улицама неисјечена магла
На шољицама за кафу
исписани стихови
за добро јутро
Дрвореди људи стоје нијемо
Макови се разбуктали
Потпуно полудјели:
супростављају се Сунцу.
Неком пролазнику спазих
у оку птицу
Слетила ми на главу
док сам спавала…
Чисто да знате…

Александра Мариловић


Ilya Repin: A Laughing Cossack (A Study). 1890

Постави коментар Blogger

PESA - dar је рекао... среда, октобар 22, 2014

Млада поетеса, проф. српске књижевности Александра Мариловић је веома надарени писац поезије и прозе.Добитник је неколико награда за своје стваралаштво,а њој најдража, мислим да је она из Стражилова ,награда Бранково коло.Хвала Мирославе за то што је на твом блогу нашла се и наша Аца.
Ради и ствара у Дервенти.

Мирослав Б. Душанић је рекао... среда, октобар 22, 2014

Пратим ја нашу дивну Александру...

Она је освјежење у овом наметнутом, туробном и вјештачком пјесничком небу...

И надам се, искрено се надам, да ће "фасаде наших пјесничких кућа" добити сасвим нове боје...

 
Top