0

...Пожурите, молим вас и понесите са собом своју најбољу виолину. Вјетрови су се на оближњем пропланку везали у чвор и сада ниједан не може поћи својим путем па стоје и гризу се као пертле. Виолинист се морао задржати готово читав дан и свирати вјетровима док им коначно није помогао да се размрсе и наставе даље сваки својим путем. У свој тој гужви један од њих, нервозан као пас, умрси се у косу неке дјевојке која је стајала ту у близини опијена музиком, те је чупну добро излазећи из њене косе. Оближњем дрвету протресоше лишће и запријетише јесењим данима. Једном дјечаку дариваше кијавицу. А жени, која је у доколици сједила у кућној хаљини и пијуцкала кафу са младим виолинистом, благо помјерише према горе и показаше њежно кољено. Младића подговорише да погледа, те се он изненади њиховој природној љепоти...

Александра Мариловић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top