 |
Жизни толике минуше а песма тек изустила
Читав век: дани и ноћи предугих лектира.
И као да време између два цвета лептира
Заветне књиге зборе... А премало је мастила
Да опише призор што страсног поета бира,
Ни боје за тајни знамен пресветлога лика –
Таквога мајстора разборног што узнесе га лира
Ни модела достојног савршеног уметника!
Страшан је напор да речи не изгубе у гласју
Своју божанску моћ и искром светом проговоре.
Када подигну се завесе и часне двери отворе
Прхнуће све тајне анђеоске као плахе птице
За спас истине и лепоте у овоме царству
И сва природа ће показати своје друго лице!
Обрен Ристић
 |
Нема коментара:
Постави коментар